ФАКУЛТЕТИ КОЈИ НИСУ ПРИСТУПАЧНИ ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ НЕЋЕ МОЋИ ДА ДОБИЈУ АКРЕДИТАЦИЈУ
Након дугогодишњег залагања Центра за студенте са хендикепом Универзитета у Београду да приступачност постане саставни део стандарда за акредитацију високошколских установа, Национални савет за високо образовање и Национално акредитационо тело усвојили су препоруке Центра и Повереника за заштиту равноправности Републике Србије.
Стандард 8 који се односи на студенте, између осталог, дефинише коју врсту подршке је високошколска установа у обавези да обезбеди студентима из осетљивих друштвених група, као и то да свака високошколска установа треба да ангажује особу која ће радити на пословима планирања подршке.
Затим следи стандард 9 који се односи на простор и опрему у ком се наводи да „Простор мора бити приступачан за студенте и професоре, као и остало академско и неакадемско особље са отежаним кретањем, а у складу са Правилником о техничким стандардима приступачности („Сл. гласник РС“, бр. 46/2013) односно принципом универзалног дизајна.“
Стандард 13 је такође значајан за особе са инвалидитетом јер садржи смернице за креирање приступачних веб садржаја.
Изводи из Правилника о стандардима и поступку за акредитацију високо школских установа који се односе на приступачност:
Стандард 8: Студенти
Високошколска установа пружа додатну подршку студентима из осетљивих група.
Додатна подршка обезбеђује се без дискриминације по било ком основу сваком студенту из осетљивих друштвених група, коме је услед социо-економскнеповољног положаја, постојања сензорног, моторног, интелектуалног или другог облика инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању. Додатна подршка подразумева услуге које се пружају студентима ради испуњавања академских обавеза под равноправним условима.
Облици додатне подршке су:
- обезбеђивање тумача за знаковни језик за потребе наставе, полагања испита и извршавања административних факултетских обавеза;
- прилагођавање уџбеника (електронски формат, звучни формат, формат на Брајевом писму и др.) у складу са Правилником о начину прилагођавања садржаја и/или формата уџбеника;
- организовање наставе у складу са временским и другим ограничењима студента (ограничењима у погледу превоза корисника колица, организовање наставе у приступачном простору у надлежности високошколске установе и др.);
- обезбеђивање неопходне асистивне технологије за потребе испуњавања академских обавеза;
- пружање свих других услуга у складу са законом и овим правилником које су неопходне како би студентииз осетљивих група могли да испуњавају академске обавезе под равноправним условима.
- Високошколска установа доноси Правилник о критеријумима и начинима за пружање подршке студентима из осетљивих друштвених група. Правилник садржи детаљно разрађене механизме подршке које високошколска установа пружа, под којим условима, као и изворе финансирања тих услуга. Високошколска установа има најмање једног извршиоца са високим образовањем –друштвено-хуманистичких наука –на пословима планирања подршке.
Стандард 9: Простор и опрема
Простор мора бити приступачан за студенте и професоре, као и остало академско и неакадемско особље са отежаним кретањем, а у складу са Правилником о техничким стандардима приступачности („Сл. гласник РС“, бр. 46/2013) односно принципом универзалног дизајна.
Стандард 13: Јавност у раду
Веб презентација испуњава основне техничке стандарде приступачности:
-визуелна презентација текста има минимални контраст у односу на позадину од 4.5:1,-веб презентација се идентично приказује у најзаступљенијим browser-има (Firefox, Internet Explorer, Chrome, Safari, Opera),
-насловна страна презентација или прва која није introстрана пролази валидацију међународно признатим валидатором (http://validator.w3.org/unicorn),
-постоји навигација кроз целу презентацију уз помоћ Tabтастера и визуелно је уочљива,-сва документа на веб презентацији која су понуђена за преузимање су у читљивом формату
–не постоје скенирана документа у форми слике (jpg, mpeg и слично),
-постоји функционалност скалабилног увећања презентације (увећање текста од 18 тачака, као и пропорционално повећавање делова презентације).“